Ponedjeljak, 16. Maja 2022.
Gastro

Kako se hraniti zdravo bez posljedica na mentalno zdravlje?

Neprestano slušamo kako je uravnotežena i izbalansirana ishrana važna. Ali kako da ishranu izbalansiramo? U svijetu informacija više nije dovoljno reći nekome: jedi raznovrsno. Šta znači raznovrsna ishrana u praksi?

Ne računajući pojedine grupe ljudi, poput sportista, većina nas može dobiti sve potrebne materije iz dobro izbalansiranog obroka. Uravnotežena ishrana obezbjeđuje gorivo koje je potrebno tijelu kako bi efikasano radilo. Bez nje, organizam je skloniji bolestima kao što su: bolesti srca, dijabetes i rak. Konzumiranje raznovrsne hrane kao i smanjen unos soli, šećera i zasićenih masti je od suštinske važnosti za pravilno funkcionisanje organizma.

Šta je izbalansirana ishrana?

“Uravnotežena ishrana, u idealnom slučaju, uključuje pet grupa hrane“, kaže Izabel Mejpls, registrovani dijetetičar i portparol Akademije za ishranu i dijetetiku.

“Svaka pojedinačna grupa hrane snabdijeva organizam određenom grupom hranjivih materija. Nijedna grupa nije važnija od druge – svaka obezbjeđuje ključne vitamine, minerale, vlakna i kalorije. Ali kada se jedna grupa namirnica jede manje, onda ona postaje najslabija karika u održavanju ravnoteže funkcionisanja organizma.”

Osnovni elementi koji čine zdrav obrazac ishrane uključuju:

  • Povrće svih vrsta – tamno zeleno; crveno i narandžasto; pasulj, grašak i sočivo; skrobno i drugo povrće.
  • Voće, i to konzumiranje ploda umesto voćnih sokova.
  • Žitarice, od kojih je najmanje polovina celog zrna.
  • Mliječni proizvodi, uključujući mlijeko bez masti ili sa niskim sadržajem masti, jogurt i sir, i/ili verzije bez laktoze i obogaćene napitke od soje i jogurt, kao alternative.
  • Proteinske namirnice, uključujući nemasno meso, živinu i jaja; plodove mora; pasulj, grašak i sočivo; kao i orahe, sjemenke i proizvode od soje.
  • Ulja, uključujući biljna ulja i ulja u hrani – kao što su morski plodovi i orasi.

Nutricionistkinja Lamorna Holingsvort kaže da je konzumiranje što više različitog voća i povrća ključno kada je u pitanju zdrava ishrana. “Jedite najmanje pet porcija voća i povrća dnevno“, savetuje ona.

Nutricionisti takođe savjetuju ograničavanje hrane i pića sa većim sadržajem šećera, zasićenih masti i natrijuma, kao i ograničavanje alkoholnih pića.

Zašto je veoma važno da se hranimo zdravo?

Hrana koju jedemo ima veliki uticaj na fizičko i mentalno zdravlje, a naučna veza između hrane i zdravlja je dobro dokumentovana. Brojni dokazi ukazuju da zdrava ishrana može pomoći ljudima da smanje rizik od hroničnih bolesti.

Neki dokazi ukazuju na blisku vezu između ishrane i raspoloženja.

U 2016. godini, istraživanje objavljeno u časopisu Appetite otkrilo je da dijete sa visokim glikemijskim opterećenjem mogu izazvati pojačane simptome depresije i umora. Hrana sa visokim glikemijskim opterećenjem uključuje mnogo rafinisanih ugljenih hidrata, koji se često nalaze u bezalkoholnim pićima, kolačima, bijelom hlebu i keksu.

Zdrava ishrana takođe može pomoći u održavanju zdravlja mozga. Studija iz 2015. godine, objavljena u časopisu Neurology, Psychiatry and Brain Research – identifikovala je hranljive materije i hranu koja štiti od demencije, a to su – vitamin D, vitamin C i vitamin E, omega-3 masne kiseline i riba.

“Metodom tanjira” do uravnotežene ishrane?

Zdrava ishrana podrazumijeva kombinovanje svih preporučenih hranljivih materija i pomenutih grupa namirnica, ali njihova konzumacija mora biti izbalansirana.

“Metoda tanjira” je zgodan način da zapamtite koliko od svake grupe hrane treba pojesti. Mejpls podržava inicijativu, koja preporučuje:

– ½ tanjira popunjena voćem i povrćem

– Više od ¼ tanjira popunjena žitaricama

– Nešto manje od ¼ tanjira popunjeno proteinskom hranom

– Mliječni proizvodi kao dodatak (ili neka od zamjena bez mlijeka)

Međutim individualne potrebe se razlikuju, stoga ukoliko bolujete od nekih bolesti ili alergija, najbolje je da se obratite svom ljekaru za dalje smjernice i najbolji plan ishrane (kao npr. bezglutenska dijeta u slučaju da osoba boluje od celijakije).

Cilj nije savršen fizički izgled – već mentalno zdravlje

Holingsvort vjeruje da pravi balans dolazi kada “proširite” način posmatranja hrane, jer označavanje hrane kao “dobra” ili “loša” može da dovede do nezdravih, restriktivnih navika. “Mogla bih da tvrdim da uravnotežena ishrana koja uključuje zdravu i povremeno ne tako zdravu hranu, važnija od postizanja savršenstva”, dodaje. “Ovakav pristup omogućava ljudima da zdravo hrane svoje tijelo, ali ima i pozitivan uticaj na mentalno zdravlje”, zaključuje Holingsvort.

 

 

nationalgeographic.rs

Reklame
Naslovna
Puls Grada
Preduzetništvo
Sport
Ljepota & Zdravlje
Kutak za roditelje
Dom & Enterijer
Kultura & Obrazovanje
Gastro
Putovanja & Zanimljivosti
Auto Moto & Hi Tech