Jovana Stevanović, sa drugim svetskim zlatom oko vrata, o srpskom inatu, posebnom motivacionom govoru, trenutku kada je izašla na balkon Starog dvora
FOTO: FIVB
Čuveni autobus „Barbados“ stajao je tog 21. septembra ispred hotela „M“, igračice su već u autobusu, selektor Danijele Santareli čeka još Jovanu Stevanović da uđe i da se krene put aerodroma, pa na Svetsko i prospe čuvena voda za sreću. „Jole“ daje izjavu za Sportski žurnal, onako u hodu, smeje se i zaključuje:
– Idemo na pokorimo planetu.
I tu je stavila tačku.
Naša akterka je još 24 časa u Beogradu, pakuje stvari za Italiju, odlazi u Moncu, njen „novi dom“ u klupskoj sezoni.
Intervju za Žurnal može, probaćemo dok se pakujete?
– Naravno – raspoložena, ali promuklim glasom rekla je Jovana.
I šta ćemo sad, kao što ste rekli, pokorili ste planetu?
– Da da (smeh). I to smo učinile. Bila sam sigurna još tada, pred sam put, da ćemo osvojiti. Vera u devojke, u stručni štab. Sve što smo radile celog leta, nije moglo da se ne kruniše titulom.
Cela ekipa je igrala u dahu, ne samo rezultatski i uz računicu 12:0. Prosto i kada se kaskalo za rivalima, stizalo se vođstvo, nizale su se pobede. Vi ste preuzimali odgovornost. Da li asom rešavali bitne poene, tako ste Poljsku „izbacili“, da li blokovima, ili čuvena stisnuta vilica, lopta ide vama i poentirate:
– Navikla sam na tu vrstu utakmica, na tu scenu, bitne utakmice. Kada imam pritisak, pozitivno utiče na mene. Prosto volim takve mečeve, baš te nokaut faze, koji odlučuju. I ako treba da bude na meni da odlučim, prosto uživam i volim. To mi daje snagu. A sigurno je uticalo i što nisam bila u reprezentaciji. Jako mi je nedostajalo sve ovo!
Danesi i Karol najbolji blokeri, a Jovana?!
Da li je bilo mesta za Jovanu Stevanović u idealnoj postavi šampionata u izboru naj blokera, jeste! I tu nema dileme. I Jovana je istog stava, ali:
– Naravno da ostaje žal. Slagala bih da kažem drugačije. Onako kao trešnjica na torti, koja bi me usrećila. Uz Anu Karol, druga devojka Ana Danesi nije loš srednji bloker, nisu pogrešili što su je izabrali. To je ta statistika koja jednostavno ne može da vidi golim okom šta se dešava na terenu, ili da li je as odlučio, a ne da li je bilo 1:0, figurativno. Ali Bože moj, biće još prilika. I dosta ljudi je reagovalo, mnogo komentara je bilo na taj račun, ali kažem, nema veze. Meni je najveće priznanje kada dođem u Srbiju i čujem, ti si za nas najbolja!
Utakmice, teško je podeliti na najlepšu, najtežu, bitnu?
– Konkretno, imam dve utakmice. Prva je protiv Amerike u grupi i naša izvanredna igra. Tu sam videla koliko smo mentalno jake. U prva dva seta do 20. poena smo gubile, bile ispod, kaskale. Ali koliko smo tada mentalno nadjačale rivalke, timski igrale. I kada se sve tako spoji. Harmonija. Ne može drugačije da bude. Sa takvom i mentalnom i fizičkom snagom, kondicioni trener Vanja Banković uradio je sve da izdržimo, damo maksimum!
Duel protiv Poljske je apostrofiran kao najteži?
– Psihički, apsolutno. Igrale su nošene svojom publikom, prelepa atmosfera, odigrale su rivalke utakmicu života. One su se igrale odbojke, uživale, uživale smo i mi, ali one su laganije dolazile do poena, laganije zaustavljale. Ali kada je došao peti set, samo smo se skupile i rekle jasno i glasno, ovo je naše, ovo ne damo!
Rečenica „hvala vam, ponosna sam što sam Srpkinja “, ostaje urezana
Jedna od liderki prvakinja sveta, nije imala posebnu poruku, ali je otkrila šta je dirnulo:
– Zaustavila me je žena na ulici, poželela da se slika sa mnom. U trenutku dok smo se nameštale za slikanje, prozborila je „Hvala vam devojke, ponosna sam što sam Srpkinja“. To je nešto što se ureže, posebna emocija koju dobijate od običnog sveta, koji vas prati, bodri!
Brazil, sve samo ne lagano?
– Ušle smo u tu utakmicu sa puno samopouzdanja, oprezno, odlično taktički spremne. Na sve ili ništa. I kada smo gubile, bile smo mirne. Čujem kako ljudi pričaju, bilo je lagano. Nije tako. Kažem, ta smirenost u glavi s jedne strane, i agresivnost u napadu, iako smo pravile dosta grešaka. Ipak, u trećem setu nisu Brazilke imale više snage da nas prate, odustale su. Odigrale su sjajan turnir, odigrale polufinale odlično. Jednostavno, protiv nas nisu mogle!
Anegdota je bilo mnogo, ipak, Vama i igračicama je jedan motivacioni govor bio injekcija pred finale?
– Selektor Santareli i naš fizioterapeut Darko Stamatović dogovorili su se da ako uđemo u finale, da će Darko doći da održi govor. Pred svaku utakmicu selektor završava svoj deo posla, ulazi u svlačionicu, motiviše nas, slušamo „Celu noć i celi dan“, ide urlik i izlazi se na teren. Tog dana je bila drugačija slika. Ušao je Santareli, uradio već protokolarno svoj deo i rekao imam da vam predstavim jednog čoveka koji će da vam kaže nešto. Ulazi Darko.. On je takav govor smislio, pokušaću da parafraziram. Od kada ste ste ovde, i kroz šta ste sve prošle, nema stajanja. Igrate za sebe, svoje porodice, majke, decu. Neverovatno emotivan govor. Sve devojke su počele da plaču. E sad, posle toga kada probudiš emociju u nama. To je ta Srbija, ne možemo drugačije. Samo gazimo. To nas krasi celog života.
Brojimo zajedno, treći „balkon“?
– Te 2017, pa Svetsko 2018. i sada. Da, bio je i posle Igara u Rio de Žaneiru, ali da ispravim, nije bio balkon, tada smo izašli svi zajedno, olimpijci i osvajači medalja – ponosna kakva je oduvek bila, veliki patriota, Jovana Stevanović, ostala je i danas. Na ja isti balkon je izašla i izgovorila:
– Dobro veče Srbijo i hvala ti! – a erupcija emocija koja je nastala tada i dalje se prepričava.
Kada me „isprati“ Zorica Brunclik, nije moglo da bude drugačije
Pre odlaska na Šampionat, Jovanino leto osim treninzima i obavezama, bilo je „obojeno“ i slavljem, svadbom rođenog brata Anđela koji se oženio Katarinom Branković, ćerkom Slobodana Brankovića, direktora Atletskog saveza Srbije. Slavilo se u sportskim porodicama Stevanović i Branković?
– Preponosni su na mene, na sve devojke. Baš smo svi juče porodično slavili medalju, ali i gledali u miru svadbu mog brata i Katarine. I naravno ono što su svi čuvali kao tajnu, a što sam doživela, pevala je Zorica Brunclik, moja omiljena pevačica. Kako sam ispraćena, nije moglo da bude drugačije – priznaje uz osmeh Jovana.
Još jedan Skudeto i finale Lige šampiona protiv Vakifa
Jovana je „domaća“ u Seriji A, od 2013. godine igra u jednoj od najjačih liga na svetu. U dresu Pomi Kazalmađorea osvojila je šampionsku titulu, a bila je i zvezda Skandićija, Busto Arsicija.
– Trebalo je već da sam u Monci ali zbog vize se malo odužilo. Ipak, u četvrtak krećem kolima i priključujem se ekipi. Izabrala sam ovaj klub, ima velike ambicije, kada sam pričala sa upravom još na početku pregovora. Mislim da je vreme da se osvoji još jedan Skudeto i želja Liga šampiona i finale sa Vakifbankom – kao iz topa će „Jole“.
http://www.zurnal.rs/
