Određivanje tačne lokacije pada svemirskog otpada na Mesec predstavlja pravi podvig.
BUM! KADA JE JEDAN ĆUDLJIVI KOMAD svemirskog otpada 4. marta bupnuo na tamnu stranu Meseca, raspao se u paramparčad, stvarajući novi krater u već pozamašnoj kolekciji. Toliko znamo jer su proučavaoci svemira dovoljno precizno pratili ovaj lutajući raketni motor da predvide njegovo konačno počivalište: krater Hercšprung. Ali gde se tačno ovaj svemirski otpad srušio u tom 570 kilometara širokom ožiljku, nije bilo odmah jasno.
Od nekoliko svemirskih letelica koje kruže oko Meseca, jednoj koja je dobro opremljena za pretragu – Nasin Orbitalni istraživač Meseca – trebalo bi i do 12 meseci da pronađe novu udubinu, za koju se procenjuje da je široka između pet i 30 metara. Kako se istraživanje Meseca pojačava, stručnjaci uviđaju potrebu za boljim praćenjem objekata u dubokom svemiru i propisima za odlaganje korišćenih delova rakete.
U nekom trenutku u budućnosti ovakav događaj neće biti samo čudna stvar za posmatranje”, kaže svemirska arheološkinja Alis Gorman sa australijskog Univerziteta Flinders. “To će biti nešto zbog čega će ljudi u lunarnoj orbiti ili na površini Meseca biti stvarno zabrinuti.” – NAĐA DREJK
Tekst i foto: nationalgeographic.rs
