Čuven je taj Robijev “dribling u mjestu”, malo ko je to mogao osujetiti, gotovo niko. A kada takvog majstora ubacite u ekipu igrača sličnog kova i kada se njihovi karakteri ujedine, dobijete prvaka Evrope. Crvena zvezda je to uspjela. Danas će to teško poći nekome za rukom, iako područje bivše Jugoslavije i sada daje sjajne igrače. Opšte je mišljenje da je najbolji među njima hrvatski vezista Luka Modrić. Nekada veliki as “crveno-bijelih” u intervjuu za “Glas Srpske” napravio je paralelu upravo između Modrića i vjerovatno najblistavijeg eksponata šampionske ekipe svoga vremena, Dejana Savićevića.
– Teško mi je pričati. Luka je potpuno različit tip igrača od Deje. Dejo nije bio vezni koji je razigravao ekipu, on je rješavao. To je velika razlika. U modernom fudbalu dominira Lukina inteligencija, koju malo igrača ima. On prepozna problem i lako izađe iz njega, daje ritam ekipi. Zna kad treba ubrzati, usporiti. Zna šta treba uraditi u pravom trenutku. Dejo je mogao ne jedan na jedan, nego jedan na pet, što kod Luke nećeš vidjeti. Luka se pokazao kao jedan od najboljih igrača današnjice i traje s toliko godina koliko ima. Malo igrača kao on živi za fudbal i toliko se odriče – istakao je Prosinečki.
GLAS: Čak ste jednom rekli da je Dejan Savićević jedan od najvećih genija s kojima ste igrali, a igrali ste i sa “zubom” Ronaldom?
PROSINEČKI: Nema to veze što sam s Dejom dobar, imaš neke igrače s kojima si se više ili manje družio i to je normalno. S njim sam stvarno dobar. Jedan specifičan lik i kao čovjek i kao igrač. Dejo je stvarno bio “medžik”. Nažalost nije imao kontinuitet igara koji smo mi svi željeli, ali kad je bio raspoložen vrlo teško ga je bilo čuvati. Nije bezveze genije. Kad mu se igralo onda je mogao sam.
GLAS: Da li mislite da je u Vaše vrijeme bilo više majstora s loptom nego danas?
PROSINEČKI: Možda je bio i drugačiji fudbal, a vjerovatno i druge stvari. Sad se igra dosta fizički, taktički, prosto drugačije, ali na kraju mi pričamo samo o majstorima, njih gledamo… Mogu ovi i trčati i igrati dobro, ali majstori su u prvom planu. Prije se malo drugačije igralo, možda i sporije, ali bilo je više majstora. Imali ste recimo Jugu, koja je imala jednu od najjačih liga u Evropi, poslije “petice” možda je bila šesta po jačini na Starom kontinentu. Do 28 godine nisi mogao otići, bila je koncentracija kvaliteta, sad djeca odlaze s 15, 16 godina. Mislim da bi se i ja i drugi igrači iz mog perioda prilagodili na današnji fudbal. Igra se loptom, to je to. Ko zna igrati i ko je talentovan igrao bi i danas, kao i onda.
GLAS: Danas imamo mnogo novih bogatih klubova. Šta mislite da im nedostaje da dođu do trofeja, recimo Lige šampiona?
PROSINEČKI: Za uspjeh nije dovoljno samo imati kvalitet. Ima ga i PSŽ, pa nema rezultat. Neophodan je i timski duh. Mi smo u Zvezdi svi bili dobri. Jedna specifična generacija. Svi smo bili pobjednici, od Juge, pokojnog Mihe, Belodedića, koji je već znao kako se pehar osvaja, do Darka koji je sve rješavao, Deje, Bine… Dobro smo se družili, što je bilo bitno. Nikad se više neće desiti da neko iz “istočnog bloka”, odnosno s Balkana to osvoji. Toliko je Zapad otišao ispred sa finansijama. Drugo, teško možeš zadržati talente koji rano odlaze. Može se ući u Ligu šampiona, možda i proći prvu fazu, ali uraditi nešto veliko, to je rezervisano za ove bogate klubove.
GLAS: Ostaje li žal možda što niste kompletirali trofeje u Zvezdi, odnosno ostali da osvojite i titulu prvaka svijeta u Tokiju?
PROSINEČKI: Meni je bilo drago zbog momaka. Vidi, emocije su jedno, ali otišao si u najbolji klub na svijetu. Može ti biti žao što to nisi odigrao, pa onda otišao, ali kad odeš u veliki klub onda samo razmišljaš o tome. Kada se sve to izdešavalo u Jugi nisam toliko razmišljao o tom Tokiju. Bio sam fokusiran na Real.
GLAS: Kako stoje stvari po pitanju Vašeg novog angažmana? Koliko ste blizu ili daleko Arisa o kojem se priča?
PROSINEČKI: Ništa nismo konačno dogovorili. Samo sam bio na razgovoru, a sad ćemo vidjeti šta će se desiti. Nema ništa konkretno još. Njihov aktuelni trener ostaje do kraja sezone, Aris je u plej-ofu. Imaju još devet utakmica i na to su fokusirani. Što se mene tiče, još volim raditi trenerski posao. Prazan sam ako ne radim. Nije lako naći pravi posao. Uglavnom se vrte svi isti. Vidjećemo šta će biti u budućnosti. Može se desiti taj Aris. Grčka liga je jaka, ako se ne desi naći ćemo nešto. Nije stvar u parama, ali stvarno to volim.
GLAS: Skoro ste bili u posjeti Portsmutu. Kakvi su utisci?
PROSINEČKI: Igrao sam tamo godinu dana i stvarno imam lijepe uspomene, sad su me zvali da dođem na utakmicu protiv Šefilda kao gost. Bio je i Pol Merson i još neki igrači koji su tamo bili ljubimci publike. Prijalo je. Za godinu dana igranja tamo zaslužio sam da budem u najboljih 11 igrača kluba svih vremena. Klub je osnovan 1868. godine, dakle imaju ogromnu tradiciju.
GLAS: Engleski mediji mnogo su pisali o Vašem poroku – cigaretama.
PROSINEČKI: Ta priča je i počela u Portsmutu. Sa mnom je igrao Piter Krauč, koji i sad ima svoj šou na televiziji. U pitanju je jedan zanimljiv lik koji je to rekao u svojoj emisiji. Uz hvalospjeve o meni rekao je i da sam pušio i na poluvremenu. Tamo su o meni napisali i neku knjigu, pitali su sve igrače o meni i tada je Krauč to rekao.
GLAS: Engleske fudbalere bije glas da puno piju.
PROSINEČKI: Oni imaju taj neki “tim spirit”, izlaze zajedno, druže se i stvara se fama da dosta piju. Nemam pojma. Nisam se ja nešto puno družio s njima, tada sam bio više uz porodicu i kod kuće.
Zvezda i Dinamo
GLAS: Kada bi se sastali Crvena zvezda i Dinamo za koga biste navijali?
PROSINEČKI: Uvijek sam iskren u životu. Moj pokojni tata se vratio iz Njemačke da bi mu sin igrao u Dinamu. To je tako. Spletom okolnosti njegov sin nije igrao u Dinamu, nego je došao u Crvenu zvezdu. Najbolje da ne igraju Zvezda i Dinamo.
Izvor: https://www.glassrpske.com
