Da li rešenje za sve veće i opasnije količine plastičnog otpada leži u bakterijama? Na istraživanju o tim mogućnostima radi pet organizacija u pet zemalja, a među njima i dve naučnice iz Srbije. Da li će naše dve naučnice doprineti revoluciji saznaće se u naredne tri godine koliko traje projekat Ekoplastik (EcoPlastiC).
U pitanju je “izviđački” projekat gde se testiraju smele i vizionarske ideje za radikalno nove tehnologije koje prevazilaze ono što nam je već poznato, a koje imaju potencijal da se komercijalizuju. Na jednoj od njih rade doktorke Jasmina Nikodinović-Runić i Jelena Lazić.
Ukoliko se ostvari zamišljeno došlo bi se na korak od rešavanja problema ogromne količine plastičnog otpada. Koliko je važno pitanje reciklaže plastike govori i procena da se danas reciklira svega oko 1,2 odsto, a da je proizvodnja ogromna, preko 300 miliona metričkih tona godišnje.
Razlike u reciklaži
„Klasičnom” reciklažom se od plastičnog proizvoda uvek dobija proizvod niže ekonomske ili upotrebne vrednosti jer se neke važne osobine gube tokom reciklaže, tako da PET flaša više nikada neće biti plastična flaša.
Suprotno tome, bioplastiku prave živi organizmi, odabrane bakterije koje nisu opasne po čoveka i mogu da je razgrađuju živi organizmi, i to je sve zahvaljujući metabolizmu i enzimima koji se u takvim bakterijama nalaze.
„Kada se reciklira bioplastika, nastali proizvod zadržavaju svoje karakteristike i mogu se upotrebiti za proizvodnu identičnog proizvoda veliki broj puta”, kažu za portal N1 naučnice Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo (IMGGI).
Ovakva plastika naziva se bioplastikom. a nju čine čine prirodni, a ne sintetički molekuli (monomeri).
-n1info.rs
