Njen život je voz. Mašinovođu poznaje i piše mu ime velikim slovom. Sama upravlja lokomotivom i menja trase. Retko kad koči. Kolosek joj je brz, pruga daleka
Njen život je voz. Mašinovođu poznaje i piše mu ime velikim slovom. Sama upravlja lokomotivom i menja trase. Retko kad koči. Kolosek joj je brz, pruga daleka. Putokaz joj je umetnost. Cilj sloboda. Vagoni puni smeha i glume. Kroz prozor, uvek, baca reči. Da se čuju. Na stanicama ljudima poklanja dinje. Zašećerene optimizmom, emocijama, istinom, humorom. Poklanja im i zagrljaj. Onaj najjači. Bez reči. Uvek nosi haljine. Nikad ne nosi laž. Možete je naći jednim klikom na Instagramu. Ali je nikada nećete naći u Instagramu. Ime joj svi dobro znate. I ovaj njen intervju je online. Ali, zapisan tako da ostaje utisnut u print stvarnosti. Jer ona jeste stvarnost. Sandra Silađev. Glumica koja ne glumi.
* Svrha. Smisao. Sloboda. Suština. Scena. Sandra. Koja reč nedostaje da oblikuje krug vaše umetnosti, života, misije, ličnosti?
– Savest. Svest. Saosećajnost. Skeč. Sitkom. Pitali ste za jednu reč, ali nikada ne mogu da se odlučim samo za jedno. Savest je nešto što određuje koliko osoba ceni tuđi i lični integritet. Savest je ono što određuje šta radimo čak i kada nas niko ne gleda i čak i kada niko ne zna šta radimo. Svest je budnost i aktivno analiziranje svojih misaonih i emotivnih procesa, svest je življenje, a ne puko egzistiranje. Saosećajnost je razumevanje tuđih potreba, odluka i emocija, kao i nivoa zrelosti i nivoa svesti. Skeč i Sitkom su forme koje volim, koje su mi zabavne i koje su me, negde, i proslavile.
* Na koji način ste, vremenom i iskustvom, došli do svrhe svog ličnog i umetničkog izraza, prepoznali je, shvatili?
– Svrha je sazrevanje. Lično i onih kojima prija to što radim. Smatram da je poenta glume osvešćivanje, razgovor, komunikacija i sazrevanje. Način na koji snimam je nešto što sam radila celog života. Teme su se smenjivale u zavisnosti od životne faze i zrelosti.Trenutak u kojem se nalazim u privatnom životu, određuje to što snimam i što želim da kažem. Takođe, dosta utiče i društvena situacija. Ovi klipovi su, ipak,priča o Balkanu i našem mentalitetu. Ne samo to, ali najčešće da, jer vas, negde, određuje mesto i trenutak u kojem živite. Prepoznavala sam sve što me okružuje oduvek. Bavila sam se ljudskim pravima, studirala sociologiju, glumu, višu vaspitačku, advertajzing na FDU i, nekako, sve to vam oblikuje mišljenje. Ipak, mislim da je na mene najviše uticao rat u Bosni. Trenutak kada sam izgubila prijatelje i članove porodice i kada sam shvatila da je rat odneo moje bližnje svih nacionalnosti. Tada sam imala dvanaest godina. Od tog momenta sam počela da doživljavam stvari drugačije i da se aktivnije bavim ljudskim pravima i temama koje se tiču diskriminacije i nasilja.
* Smisao vaše autentičnosti se ogleda u iskrenosti i istini. U čemu još, a da vas određuje i kao osobu i kao umetnika?
– Mislim da ljudi vole ranjivost i slabost, iako je se plaše. Kad neko pokaže svoje slabosti, nemoć, ranjivost i nesavršenost, ljudi u tome nađu utočište. Nikada nisam sakrivala slabost i ranjivost, ni kao čovek ni kao umetnik, i ljudi to vole kod mene. Takođe, ja volim tuđu nemoć i uvek sam na strani nemoćnih i marginalizovanih grupa i ljudi. Dozvoljavam publici da me vidi i raščupanu i u pidžami i bez šminke i slomljenu, i to ljudi prepoznaju i cene. Posebno ako, uz to, imate šta da kažete, a integritet i identitet vam nisu ugroženi kao u rijalitijima.
* Sloboda razmišljanja, govora, nepristajanja, odluka, izbora, emotivna, lična, životna, profesionalna… Koliko bez nje ne biste bili to što jeste, u svakom smislu?
– Sloboda mi je najvažnija. Ženama je u patrijarhatu često uskraćivana sloboda mišljenja, govora i izbora. To je tužno i bolno. Ne podnosim presiju i opresiju. Ne podnosim kada pojedinac ili grupa određuje drugom pojedincu ili grupama kako treba da misle, osećaju, žive i rade. Ne podnosim kada se drugim ljudima uskraćuje sloboda zbog boje kože, nacionalnosti, pola, roda, seksualne orijentacije ili porekla. Ne volim ni elitizam, ni snobizam, ni bahatost, ni bilo kakvu vrstu opresije i ponižavanja drugih živih bića i oduzimanje slobode bilo kome zbog bilo čega. Meni je, lično, najbitnije da sam slobodna, da mogu da mislim, govorim i radim u skladu sa svojim bićem i potrebama i da me niko ne uslovljava i ne gnjavi.
Foto V. Danilov
* Suština vaše duhovitosti je, pored ostalog, i u tome što nije odglumljena i naučena, već realna, životna, prava. Šta joj daje svežinu, težinu, kredibilitet?
– Suština moje duhovitosti je u iskrenoj zbunjenosti. Mislim da ljude to najviše zasmejava. Ja sam, iskreno, zbunjena nekim stvarima! Komentarišem svet i pojave iz zbunjenosti, i iz ugla nekoga ko kobajaginije zbunjen, nego mu je tu sve jasno i slaže se sa tim. Ljudi to vide i to im je smešno, jer su očigledno i oni zbunjeni. Zaista živimo u društvu koje ne prestaje da zbunjuje.
* Tema kojima se bavite je bezbroj. Koja je najvažnija i zbog čega?
– Najvažnija tema je opresija. Izluđuje me kada neko sebi da za pravo da ponižava druge ljude. Kod nas je veoma razvijeno nasilje, opresija i diskriminacija na svakom nivou. A diskriminacija je razlog što dolazi do ratova i zašto ljudi ubijaju.
* Koja vrsta humora vam je najdraža?
– Volim naivni humor koji ima ozbiljnu poruku. Volim i crni humor i bizarni humor, a najviše onaj pankerski, engleski humor, koji se igra sa dvostrukim moralom. Obožavam apsurd, sarkazam i igru reči. Takođe, ludo me zabavlja gej humor i vrcavost.
Foto Privatna arhiva
* Srbija je zemlja večito crnog ili apsurdnog humora?
– Srbija je zemlja apsurda. Ali, ipak, mnogo volim Srbiju.
* Dinja je ogledalo ili alter-ergo vaše stvarnosti i vašeg lica?
– Dinja je samo bio naziv Vine i YouTube kanala. Prvo se zvao “Trolejbus”, pa sam skratila na “Trole”, pa je neko mislio da sam trol, i onda sam odlučila da promenim naziv. Stajala mi je dinja na stolu i odlučila sam da napišem dinja. Kasnije sam taj naziv sjajno iskoristila za naslove stripova koje sam objavila i nekako su, kao poslovice, odličan opis za ono što radim. Dinja, kao lik, ne postoji, i nikada nisam u klipovima glumila lik koji se zove Dinja. Tu ima dosta likova i različitih imena, oni nisu moj alter-ego, nego su interpretacija onoga što sam čula i videla u okolini.
* Koji je vaš najbolji, a koji najgori javni nastup, u bilo kojoj formi? Ili se, još uvek, nisu dogodili?
– Najbolji je bio u Zagrebu, pre nekoliko meseci. Publika je toliko bila euforična i toliko su svi želeli da me grle i ljube, da sam bila van sebe od tolike količine emocija. Moj stendap traje sat i po, a ja sam obe večeri, u Zagrebu, pričala po četiri sata. Zamislite onda koliko je tu bilo emocija sa obe strane. Nisam želela da se prekine. Nije ni publika. Bilo je mnogo žena, i videla sam da žele da mi kažu kroz šta su sve prošle. Bilo je i suza. Bilo je veoma katarzično, na obe strane. Najgori nastup je bio pre tri godine, u jednom malom mestu u Bosni. Publika je izlazila, to su bile neke starije žene, zgrožene jer ja otvoreno pričam o seksu i nasilju.
* Scena je mesto za igru. Život je mesto za šta?
– Život je mesto za istinu i duboku emociju. Život je voz, svi smo u vozu, svako ima stanicu na kojoj će izaći. Nikada ne znaš kada je stanica tvojih bližnjih ili tvoja. Rat i nasilje su trenutak kada ti neko nogom šutne bližnje iz voza.
* Vajarstvo je, takođe, jedan od vaših kreativnih izraza. Šta je teže izvajati, sebe ili druge?
– Najteži je rad na sebi. Lako je pričati, teško je biti dosledan i istrajan na delu. Tu je važna čelična volja. Nikada niko nije promenio drugog. To je isto vid nasilja. Čak ni psihijatri ne menjaju ljude. Oni samo pomažu da vi sami pomognete sebi.
* Kakvim ilustracijama bi bio oslikan strip vašeg života?
– Imam dva stripa. Objavljeni su za “Samizdat”. Oni su prikaz mojih klipova. Prvi je “Ne zna svinja šta je dinja”,a drugi “Pokondirena Dinja”. Tu su prikazane razne teme koje me inspirišu.
Foto V. Danilov
* Samoća boli ili inspiriše?
– Zavisi koja samoća. Ako doživite brodolom i ostanete sami u hladnom moru, verujem da to nikako ne inspiriše. Ako ste sami jer vas društvo osuđuje što ste gej, ili imate boju kože koju nema većina, verujem da je to samoća koja boli. Inspirativna samoća je ona koju ste sami izabrali. Na primer hodočasnička samoća.
* Tuga oslobađa ili poražava?
– Tuga je emocija koju ljudi dožive kada izgube nekoga ili nešto. Ona je normalna emocija, kao i sreća i bes. Dakle, ako je nešto prirodna emocija, ne vidim zašto bi poražavalo bilo koga. Tuga je nešto što ne možeš da biraš. Kao ni glad. Gladan si jer je to prirodno. Isto tako je prirodno da patiš, ako izgubiš. Prema tome, kako god da neko doživljava tugu, kao slobodu ili kao poraz, on mora da je odživi. Da pusti da se dogodi i prođe.
* Čemu su vas naučile greške koje ste u životu napravili?
– Nisam pravila mnogo grešaka u životu. Ne doživljam ništa u životu kao grešku. Sve što mi se dogodilo sam birala. Verujem da sve biramo sami. Ne mislim na nasilje i mobing koji neko vrši nad drugima. Žrtve nisu same to birale. Mislim na odluke i izbore u životu. Nije fer da krivimo druge za naše izbore. Imamo pravo da biramo šta mislimo i osećamo. Tako da, sve što mi se u životu dešavalo je, nekako, deo mene. Sve me je osvestilo i pokazalo mi ko sam.
* Da li je sreća biti svoj? I šta još?
– Jeste. Sreća je sloboda i ostvarenost. Rad. Zarada. Sloboda i pravo da radiš i zarađuješ svoj novac i raspolažeš svojim parama i vremenom.
* Glumica. Komičar. Umetnik. Pisac. Humanista. Dinja. Majka. Šta pišete velikim početnim slovom i osećate istim takvim emocijama?
– Bog i Gluma. Za mene je Bog sveopšta ljubav, a gluma nešto u čemu je i lek i Bog.
* Ko je Sandra Silađev kada se pogase telefoni, društvene mreže, svetla na scenama, i šta je čini kada su dani lišeni svega toga?
– Običan čovek. Spavam i ustajem kao i svi, imam tri obroka, prijatelje, porodicu, plaćam račune i imam potrebe kao svi drugi ljudi. Ono što mene čini je velika ljubav prema porodici i prijateljima. Volim da uživam i da se mnogo smejem sa ljudima.
Izvor: https://www.novosti.rs/
