U svetu ogrezlom u indukovanom strahu, besu i mržnji, u atmosferi namernog gajenja atmosfere „rata svih protiv svih”, u trenutku kada nova psihička bolest – „životna dismorfija” – uzima maha, i kada svet izgleda kao pred ulazak u Danteovo čistilište gde su svi ostavili svaku nadu, podvig jednog izuzetnog mladog čoveka oduzima dah svojom veličanstvenom lepotom.
Nikola Rokvić, mladi pevač, otac troje dece, krenuo je peške na humanitarno putovanje od Beograda do ostrva Egine u Grčkoj, gde se nalazi manastir Svetog Nektarija čudotvorca. Namera mu je da sakupi novac za lečenje dece na pedijatrijskoj onkologiji. I Nikola trči već više od dve nedelje, a usput ga dočekuju oduševljeni meštani i deca, kojima ponekad, kad ima snage i daha, i zapeva.
Pratim na Instagramu Nikolino putovanje, i priznajem da mi svaka njegova slika, s divnim tekstom koji napiše ispod, uvek izmami suze ganutosti.
Na ovom putu se trudim da tražim dobro, da gledam dobrim pogledom i da tražim u ljudima dobro. Trudim se da ne sudim! Gospod mi daje uvide gde svakog čoveka na kog naiđem, vidim kao svog najrođenijeg. Vidim lepotu u nesavršenosti ljudskoj… Svaki dan je jedan život…napisao je pre nekoliko dana.
I dok čitam hiljade divnih komentara ispod tih fotografija, nešto mi postaje jasno:
Osim svojim konkretnim podvigom, koji može da se prati i sagleda, Nikola je učinio nešto daleko veće. Probudio je u nama dobrotu, saosećajnost, zajedništvo. Umanjio nas je pred vasionom, i uzdigao iznad zemlje poezijom svog podviga, kao da smo anđeli.
Hiljade i hiljade njegovih pratilaca na društvenim mrežama osećaju neku magičnu uzajamnu povezanost u ideji koja se sama stvorila, da uz Nikolu, putujemo srcima i mislima, ne na Eginu, nego jedni ka drugima. Da se nekako, zaboravljeno, ponovo grlimo, i da jedni drugima šapućemo onu najvažniju rečenicu ‒ Ne boj se.
Ovo što Nikola čini, daleko je nadmašilo konkretni plemeniti povod.
Otvorio je granice, i stvarne, i one koje su u nama, i kao neki anđeoski frulaš, poveo nas je na putovanje na koje idemo sa osećanjem da nismo sami, i da čovek čoveku nije vuk, i da vera, nada i ljubav, mogu da učine čuda. Učinio nas je boljima.
Nikola, hvala ti!” – @mirjanabobic ❤️❤️🙏🏻
Piše: Mirjana Bobic Mojsilovic
www.mirjanabm.rs
Foto screeshot Instagram @nikolarokvic
