Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Veliki četvrtak, dan kada se prisećaju Isusove poslednje večere sa učenicima, pre nego što ga je Juda izdao, poznatije kao Tajna večera.
Prema jevanđelskim zapisima, Hristos je na Tajnoj večeri blagoslovio hleb i podelivši ga apostolima rekao: “Ovo je telo moje koje se za vas lomi radi oproštenja grehova”.
Zatim je uzeo čašu vina i dodao: “Pijte iz ove čaše svi, ovo je krv moja Novoga Zaveta, koja se proliva za vas i za mnoge, radi otpuštanja greha”.
Hristove reči se na Veliki četvrtak, ponavljaju na liturgijama pre pričešća vernika, po uzoru na prvu pričest Hristovu i njegovih apostola.
Narod veruje da i najvećim grešnicima, koji se pričeste na današnji dan, bivaju oprošteni gresi.
Završetkom liturgije prestaje se za zvonjenjem, već se klepa, udara u drvenu dasku, sve do sahrane Hristove. Posle liturgije je dozvoljeno jesti na ulju i popiti nešto vina.
Na Veliki četvrtak služi se Liturgija Svetog Vasilija Velikog, i toga dana je Gospod ustanovio Svetu Tajnu Pričešća.
Na taj dan uveče, čita se dvanaest odlomaka iz Jevanđelja o stradanju Hristovom.
Običaji na ovaj dan
U nekim delovima Srbije na ovaj dan počinje bojenje jaja. Prvo obojeno jaje, “čuvarkuću” deca odnose na njivu i tu ga ostavljaju da ga ogreje sunce. Posle podne se jaje vraća u kuću, gde se čuva cele godine.
Srbi na Kosovu na ovaj dan u ranu zoru oboje samo jedno jaje, “strašnik”. Dok je još boja sveža, majka ga trlja po obrazima dece kako bi deca cele godine bila zdrava. Posle toga se boje ostala jaja, a “strašnik” se ostavlja na vidno mesto u kući i čuva.
Ovaj dan se u nekim krajevima slavi kao slava orača – oni odu do njive sa zaprežnom stokom, ali ne rade ništa. Veselja nema već se samo okupljaju.
