Ankete pokazuju da je sve više tinejdžera i mladih koji su usamljeni, čak i usamljeniji nego stariji odrasli ljudi. Ovo deluje besmisleno kada se ima u vidu da mladi ljudi, školujući se, provode vreme sa vršnjacima, bave se sportom i provode vreme sa porodicom i prijateljima.
Ipak, anketa koju je nedavno sproveo BBC pokazuje da je četvoro od desetoro mladih ljudi u Britaniji starosti između 16 i 24 godina usamljeno i da svoje stanje opisuju kao: osećanje neshvaćenosti i tuge, patnje zbog straha od propuštanja stvari, odsustvo nekoga sa kim bi mogli da razgovaraju i osećaj odvojenosti od ostatka sveta.
Ono što posebno zabrinjava je to što istraživanja pokazuju da postoje medicinske i psihološke posledice osećaja usamljenosti, kao što su:
– Emocionalne posledice: depresija i povećanje rizika za suicid.
– Loše spavanje i posledice deprivacije sna: kognitivno pogoršanje, nepažnja, emocionalno otupljivanje, smanjena produktivnost.
– Nesposobnost za samoregulaciju: emocionalno prejedanje, preterano ispijanje alkohola ili druga zloupotreba supstanci (što se sve koristi kako bi se ublažilo nepodnošljivo osećanje izkovanosti). Ovo ima medicinske posledice poput gojaznosti, visokog holesterola, poznatih posledica korišćenja duvana (na primer, visok krvni pritisak, povećani rizik za kancer…) i mogućnost razvijanja zavisnosti.
– Veći rizik za razvoj medicinskih problema: problema sa imunološkim sistemom i pojava infekcija i upalnih stanja.
Šta izaziva usamljenost mladih ljudi?
Medicinska i psihološka literatura navode tri uzroka usamljenosti, bez obzira na godine.
– Gubitak voljene osobe ili nekog za koga je pojedinac snažno vezan: smrt ili raskid, gubitak posla, napuštanje zajednice (poput srednje škole, fakulteta, posla ili vojske) – sve su ovo gubici za pojedinca.
– Osećanje isključenosti do strane drugih: vršnjaka, porodice ili zajednice. Ovo rađa osećanje niskog samopouzdanja, doživljaja smanjene lične vrednosti ili osećanje odsustva prihvtanja od strane drugih.
– Doživljaj usamljenosti. Ovaj uzrok je naročito važno pomenuti, jer usamljenost ne znači isto što i biti sam. Usamljenost je osećanje samoće čak i kada su drugi ljudi prisutni. Usamljenost je percipirano, individualno iskustvo koje podrazumeva doživljaj otuđenosti i izolacije.
Tinejdžeri i mladi odrasli ljudi možda predstavljaju vulnerabilnu grupu, zbog tipičnog razvojnog puta pojedinca. Ovo životno doba je period građenja osećaja identiteta i otkrivanja ko smo kao pojedinci i koje je naše mesto u svetu. Ovo je obično stresan i zbunjujući period života, često ispunjen dramom i gubitkom ili promenama u vezama sa drugima.
Mladi ljudi nisu razvili veštine kopinga koje bi im omogućile nošenje sa izazovnim situacijama, poput tolerisanja osećanja izolovanosti. Njihovi mozgovi se nisu razvili dovoljno da umanje snagu emocija – oni još uvek ne mogu da koriste svoje više, racionalne sposobnosti da regulišu svoja osećanja, reakcije i impulse.
S druge strane, BBC je otkrio da se kod usamljenih tinejdžera uvećava empatija. Dakle, osećaj usamljenosti može razviti povećanu sposobnost da se pojedinac „stavi u tuđe cipele“.
Šta mladi mogu da učine da pobede usamljenost?
Stručnjaci navode nekoliko metoda za prevazilaženje osećanja usamljenosti kod mladih, ali naglašavaju da oni mogu biti korisni za sve, bez obzira na godine.
Pomaganje drugima
Ovo se može ostvariti volontiranjem, pružanjem usluga u komšiluku ili pridruživanjem nekoj lokalnoj organizaciji. Na ovaj način se izbegava fizička izolacija, a povezivanje sa drugima vodi i ka osećaju olakšanja. Pomaganje drugima stimuliše otpuštanje oksitocina u mozgu, što je od instrumentalnog značaja za osećanje povezanosti sa druigma.
Pridruživanje grupi koja ima iste probleme
Deljenje sopstvene priče i slušanje tuđih, sličnih iskustava može doprineti smanjenju osećanja usamljenosti. Ljudi reaguju empatično, ili na druge načine emocionalno, na priče drugih ljudi. Kako tinejdžeri mogu imati uvećanu empatiju, ovakve interakcije pojačavaju međusobnu afirmaciju i validaciju i poboljšavaju samopouzdanje.
Nabavljanje ljubimca
Brojna istraživanja ukazuju na važnost ljubimaca za postizanje emocionalne dobrobiti. Odnos sa ljubimcem takođe dovodi do otpuštanja oksitocina kao posledica osećanja vezanosti. Oksitocin je moćno hemijsko jedinjenje koje doprinosi osećanju umirenosti. Ljubimci pružaju emocionalnu podršku i povezanost; briga o ljubimcima donosi radost.
Osvešćivanje negativnih misli
Mnogi za usamljenost kažu „takav je život“. Ako se na stanje usamljenosti gleda kao na sudbinu, to može voditi manjku motivacije da se stvari promene, odnosno ka samoispunjavajućem proročanstvu.
Treba zapamtiti da misli nisu činjenice. Zato, pobijanje nekih specifičnih negativnih misli koje pojedinac ima o osećanju usamljenosti mogu doprineti shvatanju o tome koliko su preuveličane. „Nisam vredan ničeg i nikome se ne dopadam“ ili „Nema poente povezivati se sa drugima, svi već vole nekog drugog“, su neki od primera misli koje svi imamo, a koje su preuveličane ili pogrešne.
Poenta osvešćivanja ovakvih misli je upravo da se identifikuju misli koje su preuveličane ili iskrivljene i da se potom radi (sa terapeutom, porodicom ili prijateljima) na njihovoj promeni.
Pokušavanje da se razume usamljenost
Pojedinac se može osećati usamljeno zbog značajnog gubitka, isključivanja iz grupe ili zajednice ili zbog stanja uma, čak i kada je u društvu drugih. Zaista je važno shvatiti da je usamljenost lično osećanje. Ne osećaju se svi koji izgube nekog usamljeno. Neki su jednostavno tužni.
Ako se pojedinac i u društvu oseća usamljeno, moguće je da ranije u životu nije imao ljude koji su ohrabrivali povezivanje, razumevanje ili empatičnu komunikaciju. Otkrivanjem izvora usamljenosti, može se pronaći način za prevazilaženje iste.
Kreativnost i umetnost
Čitanje dobre knjige, gledanje filma ili uranjanje u muziku ili neko delo grafičke umetnosti, može nam skrenuti misli od osećanja usamljenosti ili čak poboljšati naše raspoloženje. Umetnost može biti distrakcija, ali i imati lekovita svojstva.
Pridruživanje zajednici
Ljudska bića imaju potrebu za interakcijom i povezivanjem. Zajednice nam omogućavaju zadovoljenje ovih potreba, okupljaju nas oko zajedničkih ciljeva i pomažu nam da osetimo da smo deo nečeg većeg.
* * *
Osećati se usamljeno nije prijatno i može zahtevati dosta napora kako bi se prevazišla bolna osećanja izolovanosti. Ali uz lično ulaganje i pomoć drugih, postoje načini da se pojedinac ponovo oseti povezanim sa drugima i doživi lično blagostanje.
-psihoverzum.com/
