Savremena deca imaju pristup gedžetima skoro od rođenja, a u osnovnoj školi već znaju gde da odu da pogledaju video svog omiljenog blogera, kako da kupe u igrici i doniraju strimeru…
Pre ili kasnije, dođe trenutak kada dete treba da registruje poštu i stranicu na društvenoj mreži – i tada pitanje bezbednosti na internetu postaje posebno akutno. Otkrivamo vam kako jednostavno zaštititi decu na mreži.
1. Ograničite vreme koje vaše dete provodi na gedžetima
Neurolozi i pedijatri ne preporučuju prikazivanje crtanih filmova detetu ako još nije počelo da govori. Predškolci ne bi trebalo da provode više od 30 minuta na svom telefonu. Naravno, ponekad bebu treba omesti, ali je bolje uz pomoć knjiga ili edukativnih igračaka: konstruktora, slagalica i mozaika. Dovoljno je da školarci koriste gadžete ne više od sat-dva dnevno.
Kod tinejdžera bilo kakva ograničenja funkcionišu gore, ali je važno objasniti detetu zašto nije bezbedno da se druži na telefonu. I, naravno, pokažite to na sopstvenom primeru. Postavite ograničenja na vreme provedeno na društvenim mrežama – to se može uraditi u podešavanjima pametnog telefona – i idite u šetnju ili čitajte novu knjigu umesto beskrajnog listanja kroz fidove.
2. Uputite ih o prevarantima
Nove prevare se pojavljuju na mreži skoro svakodnevno, tako da je važno razumeti kako prevaranti funkcionišu. Zapamtite ova bezbednosna pravila i redovno podsećajte na njih članove svoje porodice.
Ni u kom slučaju ne dajte lozinke, kodove iz SMS-a i lične podatke telefonom ili na Internetu.
Uvek proverite sajt na kome kupujete, posebno ako je cena proizvoda znatno niža nego u drugim onlajn prodavnicama. Napadači često kreiraju phishing veze koje oponašaju stvarne prodavnice i usluge kako bi ukrali korisničke podatke i novac. Ne verujte mejlovima o dobicima i ne otvarajte priloge nepoznatih pošiljalaca – oni mogu sadržati viruse. Prevaranti mogu pisati korisnicima u ime prijatelja: ako neko koga poznajete traži od vas da hitno prebacite novac, pozovite ga ili kontaktirajte ga na drugi način da biste se uverili.
3. Podesite sigurne lozinke
Čak su i odrasli često nemarni prema lozinkama u servisima i društvenim mrežama, što dovodi do hakovanja. Lukavi hakeri mogu da pokupe bilo koju kombinaciju da bi ušli u nalog. Istraživanja potvrđuju da je to samo pitanje vremena.
Da bi zaštitile korisnike, IT kompanije vrše dodatnu proveru identiteta korisnika. Oni uvode dvofaktorne mehanizme autentifikacije – kada pored lozinke treba da unesete i kod iz poruke. Ili čak ponudite da napustite lozinku u korist otiska prsta ili Face ID-a.
4. Objasnite šta su sajber nasilje i trolovanje
Studija ruskih naučnika pokazala je da je 58% ruskih korisnika interneta iskusilo onlajn agresiju. Svaki četvrti je bio meta maltretiranja na mreži, a samo 4% ispitanih priznaje da je inicijator maltretiranja.
Sajber nasilje je u osnovi psihološko nasilje u digitalnom prostoru. Na primer, to mogu biti zlonamerni komentari ispod fotografija, uvrede na društvenim mrežama ili trolovanje – provokacije za razvoj sukoba. Za osobu koja ume da brani lične granice i razume motive postupaka drugih ljudi, takvi korisnici izazivaju ne strah, već sažaljenje. Recite svom detetu kako da blokira agresora i savetujte ga da ignoriše trolove. Ovo je najbolji način da se nosite sa njima.
5. Uključite roditeljski nadzor
Video i muzički servisi nude načine da se sadržaj „za odrasle“ drži dalje od osetljivih dečjih očiju i ušiju. Ne zaboravite da napravite poseban nalog za svoje dete kako ne bi naišlo na nešto što ne mora da vidi i čuje.
